kibic-vinjeta

Najteže je početi.
S tom mišlju u glavi, Vuk je zatvorio prozor na kome je proveo ko zna koliko – zureći u prizore koje zapravo nije ni video. Puštao je slike da kliznu niz brzake njegovog mozga, koji je u ovakvim trenucima dostizao stepen smirenosti o kome bi mnogi poklonici meditacije mogli samo da sanjaju. Treba malo i raditi, rekao je tiho sebi i seo za radni sto. Continue reading “kibic-vinjeta”

besana pesma

prestao sam da te sanjam.

ne znam kada se to desilo.

u nekom titraju kosmosa

nestala si iz mojih snova.

sad sedim pod vedrim nebom

razapet između

zemlje koja mi miluje stopala

i zvezda koje mi šapću

stvari koje nikada neću moći da čujem.

sedimo mesec i ja

evo čekam da mi kaže

da li te je sreo negde.

hodaš li kroz tuđe snove

ogrnuta paukovom svilom

koja otkriva tvoje gorde korake

i čarobne linije tvojih nogu.

da li mirišeš na bademe

u postelji koja tvoj miris ne pamti

kao ja.

prestao sam da te sanjam.

pod vedrim nebom

sedimo. mesec i ja.

pričamo o sećanjima.

jer, zapravo, ne želim da sanjam

ni tebe

ni bez tebe.

Šišarka

Iznenađen i prenut iz ugodnog sna, Mesec se okrenuo oko sebe pokušavši da shvati odakle dopire zvuk koji ga je probudio.

– Hej! Hej, ovde, dole!
I gle, na proplanku ispod njega stajao je Dečak.

– Zdravo.

Mesec je i dalje bio zbunjen. Nije navikao da ga prekidaju dok drema među oblacima.

– Meni se obraćaš? – pitao ga je.

Dečak je pogledao levo i desno i slegao ramenima.

– Mislim da nema nikoga drugog.

Continue reading “Šišarka”

O pisanju, godinama i spaljenim pesmama

Dođu tako i ona vremena kada shvatiš da si trideset punih godina u guzicu stukao, a nisi uradio većinu od onih stvari koje si planirao dobru dekadu ranije. Istina, isto tako shvatiš i da nije baš toliko bitno što nisi istrčao maraton (ne možeš trenutno, moraš prvo malo da smršaš da ti ne bi eksplodirala kolena već na petom kilometru), niti se popeo na Kilimandžaro (skupo, ali štediš polako), nisi se oženio (mada ni ne misliš da si napravio veliki propust s te strane, dobra je šansa da bi već uveliko bio i razveden), a naposletku, nisi ni napisao nijedan od tih planiranih romana (no dobro, svakako si započeo barem tri). I šta sad?

Continue reading “O pisanju, godinama i spaljenim pesmama”