O pisanju, godinama i spaljenim pesmama

Dođu tako i ona vremena kada shvatiš da si trideset punih godina u guzicu stukao, a nisi uradio većinu od onih stvari koje si planirao dobru dekadu ranije. Istina, isto tako shvatiš i da nije baš toliko bitno što nisi istrčao maraton (ne možeš trenutno, moraš prvo malo da smršaš da ti ne bi eksplodirala kolena već na petom kilometru), niti se popeo na Kilimandžaro (skupo, ali štediš polako), nisi se oženio (mada ni ne misliš da si napravio veliki propust s te strane, dobra je šansa da bi već uveliko bio i razveden), a naposletku, nisi ni napisao nijedan od tih planiranih romana (no dobro, svakako si započeo barem tri). I šta sad?

Continue reading “O pisanju, godinama i spaljenim pesmama”